U Srbiji postoji dobra osnova za razvoj socijalnog preduzetništva. Mogu se prepoznati brojni preduzimljivi pokušaji da se aktivno doprinese socijalnom uključivanju i održivom razvoju. Ovi pokušaji poprimaju različite pravne forme i oslanjaju se na različite izvore finansiranja. Organizacije trećeg sektora pokazuju svest o ulozi i mogućnostima različitih aktera u uspostavljanju socijalne kohezije i zrelost i inventivnost u profilisanju svojih aktivnosti u tom pravcu. Iz evropskog okruženja je došlo do intenzivnijeg prenosa pozitivnih iskustava i konkretnih podsticaja kroz projektne aktivnosti. Konačno, moglo bi se reći da je tema socijalnog preduzetništva stavljena i na agendu centralnih institucija, čime je učinjen prvi korak u postavljanju ove teme u sistemski okvir.